Драги посетиоци, за вашу информацију, прилажемо линкове који објашњавају концепт и историјску позадину Светосавског бала:
1) Светосавски бал у Бечу
https://vimeo.com/297618755
https://www.facebook.com/vesna.devinca/videos/10218439649206351/?t=0
2) У оквиру Светосавског бала одржаваћемо традицију плесања Српског кадрила који је део српског културног наслеђа из 19. века. Можете видети плесаче Српског кадрила у првом линку горе и чути Српски кадрил који је компоновао Корнелије Станковић у линку доле
https://www.youtube.com/watch?v=l1z–UA_QRY
А ево како је традиција започета!
Према новинском извештају у Berlinische Nachrichten из 16 фебруара 1846. године, 28.јануара исте године одржан је Српски бал у просторијама ‘Zum goldenen Birne’. По наруџбини кнеза Милоша, који је и сам присуствовао балу, Јохан Штраус Млађи компоновао је такозвани Српски валцер посвећен овом догађају. Der Humorist (14.02.1846) назвао је нову компоѕицију Quadrille nach serbischen Liedem (Кадрил од српских песама), док ју је Die Gegenwart (3.02.1846) именoвао Quadrille nach serbischen Nazional Melodien (Кадрил од српских националних мелодија). У наставку извештаја о балу одржаном 28.јануара 1846 у Grazien-Säle (здање у Бечком Landstrasse дистрикту претходно познато под именом ‘Zur goldenen Birne’), Die Gegenwart је приметио:
„Свечаности су присуствовали Срби који су обитавали у Бечу, као и представници пријатељских народа… Штраусов кадрил је дочекан громогласним аплаузом (и ово није претеривање!). Било је весело и баш нико није напустио салу незадовољан „.
Кнез Михаило који је такође присуствовао не само да је одобрио намену кадрила већ је од издавача Пиетра Мекетија наручио четири хиљаде штампаних копија (публикованих 20 априла 1846), са идејом да их пошаље својим поборницима у Србији (Illustrirte Theaterzeitung, 15.01.1846).